Необично купање
Свануло је лијепо и сунчано јутро. Весело сунце је тек изашло из своје мрачне јазбине. Благи сјеверац је свирао своју јутарњу пјесму веселим птицама. Био сам узбуђен јер са својим рођацима идем на оближње језеро.
Фарик, Ирхад и ја смо кренули према језеру. Док сам сањарио о дану пред собом, неки дубоки звук ме прекинуо, била је то велика зелена жаба. Стајала је насред друма као војник пред командиром. Гледала нас је зеленим очима као да нам жели нешто рећи. Узео сам теглу, пажљиво се пришуњао жаби и вјештим покретом убацио у теглу. Одмах је почела гласно да крекеће, али ја нисам марио. Жаба је била јако крупна па сам је назвао Буцко. Када смо стигли на ливаду код језера, Буцка смо оставили у тегли на врелом сунцу и отишли да се играмо. Вративши се до мјеста гдје су нам биле ствари, видјели смо како је Буцко укочен као кип. Одмах сам га извадио из вреле тегле и бацио на земљу, исто је било као да сам бацио неки камен. Отишао сам до језера и накупио мало блата којег сам бацио на жабу, надајући се да ће оживјети. Били смо јако нестрпљиви да видимо шта ће се десити, али ништа. Растужени почели смо плакати. Тада је моја суза, која се лукаво отиснула са мог образа, пала на Буцкову главу као јабука када падне са дрвета. Затворених очију изгубили смо сву наду, али одједном се чује јак и снажан крекет. Буцко је из блата скочио равно на моје лице и, оставивши ми велики траг блата и потпис маленом ножицом, одскакутао је до једног великог камена и припремио се за скок. Скочио је јако у дубоко блато. То је најбољи скок којег је животиња икад направила.
Преплављени од радости одлучили смо запливати у балту са Буцком. Гађали смо се међусобно блатом и ронули у њега, а Буцко нас је поздравио радосним крекетом.
Елнур Турсуновић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
