Живот једног Вишњоџема
Здраво, драги другари, ја сам џем. Направљен сам од вишања. Затворили су ме у стакленој тегли и држе ме у шпајзу. Много ми је досадно да седим на полици са које ништа не видим од кутија набацаних испред мене. У ћошку шпајза виси паучина, а мене је страх од паука. Чујем нану како говори да ће неколико тегли џема ставити у замрзивач да се не покваре. Молим се да то не будем ја, јер не волим хладноћу. Мој друг каже да му не смета да га ставе у замрзивач, јер му је досадило да стално стоји на једном месту. Жао ми је што нисам човек, што немам ноге и руке, да изађем и прошетам, да посетим своје дрво са којег су ме убрали, свој дом.
– Мммм, како волим џем од вишања – рече девојчица и подиже ме.
– Мени се не свиђа – рече њен брат.
Обрадовах се што ће ме девојчица намазати на хлеб и што сам јој укусан. Не морам свакоме да се свиђам. Мада, мислим да сам леп, укусан и сладак. Јуче су мог брата Вишњоџема стављали на торту и гости су били одушевљени. Изгледа да се највише свиђамо армији мрава која свако јутро у колони посећује наш шпајз. Пењу се на све слатке тегле, покушавајући да дохвате коју слатку мрвицу. Онда дође нана, замахне крпом и уз вику их истера. Моја највећа срећа је што ћу усрећити малену девојчицу, која ће ме јести и уживати. Она ће имати јаче и здравије зубе него њен брат који не воли мене, већ једе крем из продавнице.
За Табла Фест 26
Ема Изети, 1. разред, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“ Тутин, Србија
Ментор: учитељица, Јасмина Хот
Похвала за литерарни рад у првој категорији по одлуци Стручног жирија
