Понашање ученика на часу (есеј)
Када наставници траже иглу у пласти сијена, то се онда највише одражава на понашању ученика. „Ти си генијалац, али имаш маску којом то скриваш. Та маска је твоје понашање!“, рекли би наставници.
Некад и не размишљамо осврнемо све на забаву.
Има оних који се мјењају током година. Свој став поставе на слободу, страх или мир. Уколико наставник очекује од ученика да ће он увијек остати мали мирни лист, онда превише очекује. Са годинама долази пубертет, жеља па и проблеми. Личност коју граде је превише тајанствена. То је кипућа вода, никад не знаш када ће почети кључати.
Незаинтересованост ученика на часу показује и проблеме љубави, драме… Малим корацима иду до свог циља. А на часу знају гледати само кроз прозор. Обично су такви и највеће причалице. О томе ћемо још неки други пут када схватимо неке ствари.
Некад крхки као стакло или хладни као лед. Осјетимо потребу за радом макар у задњем тренутку. Ми смо још дјеца која могу изненадити и покушати када нам се најмање вјерује.
Лети и пусти вјетар нек те носи.
