Очима се не види све
Ово писмо упућено је Малом Принцу.
Адреса: Астероид Б612
„Драги Мали Принче,
Не знам колико близу или далеко живиш од мене, ни ко ће ти донети ово писмо. Само се надам да ћеш га једног дана прочитати.
Пишем ти да се захвалим теби и твојој ружи јер сте нас подсетили да права љубав постоји. Зато што у својој ружи видиш нешто посебно, иако знаш да има још много истих таквих ружа на планети Земљи. Надам се да ће и мене неко, једног дана, волети и чувати као што ти чуваш своју ружу. Да ће мислити о мени, чак и када је километрима далеко. Лепо је што и тебе твој свет воли, али је толико тужно што сте се растали. Не желим да се растајемо од оних које волимо. Али ако ме живот икада растави од вољеног бића, ваљда ће он, као ти, умети да разуме колико сам ја крхка, рањива и наивна. А живим у убеђењу да сам јака у овом тако суровом свету. Још једна битна твоја особина је твоја верност. И када си припитомио лисицу, па се од ње растајао, свим ружама си рекао како су све оне лепе, али да ниједна није тако лепа као твоја, јер је она припитомљена.
Због тога што “човек само срцем добро види”, теби друге руже нису биле лепше од твоје. А твоја ружа ће увек бити посебна, због времена, труда и љубави, које си јој посветио.
Поздрав од једног крхког пупољка“
За Табла Фест 22
Емилија Илић, VIII-1, ОШ „Васа Чарапић“ Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић;
Прво место на конкурсу за Фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 22“ по одлуци Дечјег жирија и друго место по одлуци Стручног жирија у категорији литерарни радови старији узраст
