Емилија Јегдић – Ној

ПЕСМА О ДЕДА МРАЗУ И зиме овеу санке својеирвасе преже,поклоне веже. На пут дугачакса пуно радости,смеха и среће,oн тада креће. До сваког куткапланете наше,преко планина,брда и долина. У

Милош Томић, III/4, ОШ „Младост“ Нови Београд, Србија Учитељица: Тања Вречко

Табла је слобода Ево моја рука шара, сваки покрет око вара. Иде лево, онда десно, мислима је мојим тесно. Насмеши се сунце жарко, сада сија тако јарко. Небо се прелама, савршено и без мана.