ЛитерарноСтваралаштво

Емилија Ковачевић – Прича са бакиног и декиног тавана

Прича са бакиног и декиног тавана

Једног лепог и сунчаног дана, одлучила сам да одем код баке и деке на село, да их посетим.
Бака и дека су имали велику кућу. Једном ми је дека рекао да је њихова кућа стара неколико векова и да се наслеђивала са колена на колено. Док сам седела напољу на љуљашци и читала књигу, видела сам спољни улаз на таван. Питала сам баку и деку шта се налази на тавану, а они су ми рекли да су тамо само стари предмети. Пошто сам била упорна и знатижељна, дека ме је попео горе. Тамо су биле старе слике, вазе, накит који се сијао посут прашином и столица на којој је била кутија. На плафону било је много паучине која је са њега висила. Села сам на столицу и отворила кутију. У њој су биле књиге са празним листовима и без наслова. Пронашла сам неколико новчића и један стари календар из 18. века. Одједном, слика испред мене се променила. Стари календар био је на једном кревету, слике окачене уз зид и једна девојка која је улетела. Мислила сам да ме не види. Била је задихана и уплашена, а када ме је угледала, вриснула је. Обратила ми се и тражила ми помоћ. Зли чаробњак Девс који живи већ вековима исцељује животе из других људи. Крио се у пећини. Девојчица ми је рекла да се зове Ана и да чаробњаци мрзе музику. Када смо стигли у пећину, око нас је било много украдених ствари, злата што је привлачило људе да дођу и да изгубе живот. Девс је мислио да смо и ми дошли по благо и да може да нам узме животе. Почео је да говори неке чудне речи. Разгледала сам и видела фрулу. Неприметно сам је узела и дунула у њу. Девс је шакама притискао уши, али то није помогло. Умро је, а од њега је само остао кључ који је требало да ослободи девојчицину мајку. Спасили смо је и сви смо били срећни. Вратили смо се кући. Пошто је њена породица била сиромашна, узела сам сво злато и новчиће са тавана и однела им. Ана је знала да волим да пишем, па ми је поклонила неколико старинских празних свезака да их испуним бајкама, песмама и причама. Када год дођем код баке и деке, одем и код те другарице у посету. Столица на којој сам седела била је столица путовања кроз време.
Никада нећу заборавити ту своју другарицу и тај чаробни таван на коме сам била.

За Табла Фест 20
Емилија Ковачевић, 7-1, ОШ „Грабовац“ Грабовац, Србија
Ментор: Соња Арсић Вукомановић