У улици једног града,
Живи једна слатка Лада.
Шпајз јој је омиљено место,
Тамо се појављује врло често.
Али сваки пут кад затвори врата,
И када не гледају мама и тата,
Тада се из шпајза зачује граја,
То разговарају краставчић и кобаја.
Краставчић каже: ”Највише ме воли Лада,
немаш шансе против мене!”
”Ма шта причаш краставчићу,
дошао је крај твоје смене!”
”О боже вас двојица, чему таква граја,
Сви знају да су Лади омиљена јаја!“
”Шта зборите вас тројица,
брашно јој треба да се направи пројица!“
У разговор улазе и јаја и брашно,
А онда се дешава нешто страшно!
У све се то умеша и ајвар љути,
Кад он дође свако одмах заћути.
„Ја Лади дајем право благо,
када мене поједе највише јој је драго!“
Одједном се кораци зачују,
Према шпајзу се неко креће.
Сад се свако намести да покаже своје умеће.
Затим врата отвара Лада,
А у руке јој се баца ћутљива мармелада.
За Табла Фест 26
Емилија Пајић, 4. разред, ОШ ”Данило Киш” Београд, Србија
Ментор: учитељица Маја Вујадиновић
Друго место за литерарни рад у другој категорији по одлуци Дечијег жирија
