ПРЕДЕЛИ СНА
Једног лепог дана, док сам седела на ливади и слушала цвркут птица, склопила сам очи и размишљала о лепим тренуцима који су ми били на срцу.
Одједном, доспела сам у чудан и необичан свет који се не може описати речима. Чула сам у близини малог лептира. Позвао ме је да пођем с њим јер је желео да ми покаже нешто необично. Иза малог жбуна скривала се кућица која је сијала блиставим сјајем. Лептир ме је позвао да уђем унутра. На полици сам угледала поколон са великом црвеном машном. Нисам издржала да га не отворим. Унутра су се налазиле балони и честитке, а поред великог балона налазила су се и врата од бисера. Отворивши их, нашла сам се у чуду. Велика журка. На журци све особе које ја волим. На столу џиновска торта прекривена шлагом од јагоде и чоколадним мрвицама. Плесала сам са својим пријатељима и било је забавно док се није зачуо глас моје маме. Дозивала ме је својим нежним гласом попут анђела. Пробудила сам се и била јако разочарана кад ми је мама објаснила да се од свега тога ништа није догодило, већ да је то само сан.
Помало смешан сан. Кажу да осликава наше стање ума. Очигледно је да сам још увек дете и да ме окупира маштовитост и љубав према пријатељима и својим најближима. Баш лепо. Желела бих да увек остане тако.
