ЛитерарноСтваралаштво

Есма Нишић – Сњежна олуја

Сњежна олуја

То се је десило прошле зиме. Док сам се враћала из школе, пахуље су лагано падале.

Како сам све даље ишла, осјећала сам како ми ноге полахко успоравају. Вјетар је дувао јаче. Хуууу!

Дрвећа су обукла свој сњежни покривач. Аута се помало помало крећу попут усијаног плавичастог колута. Нико не зна шта да ради поред овакве неразумљиве, мало је рећи сњежне олује. Пахуље се крећу, а небо отворено ромиња попут капи кише. Нисам могла уопште да се крећем. Запела сам. Слалa сам нијема обећања Богу да никада више нећу гријешити. Моје руке су се смрзавале и тражиле да се угрију, али у том тренутку то је било немогуће.

Када сам погледала горе, небо је лагано спуштало своје сунчеве зраке према земљи, а сњежни сметови нестајали у капима воде.

 

Есма Нишић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com