ЛитерарноСтваралаштво

Есмир Золетић – Љепота

Љепота

Постоје двије врсте љепоте по мом мишљењу: унутрашња и вањска. Дакле, љепота није само оно чиме би нас наше очи могле преварити. Љепота постоји и у скривеним простанствима наше душе коју не можемо препознати на један обичан поглед.
Према вањској љепоти људи обично стичу лош, односно добар дојам о особи коју виде први пут што је апсурд. Прекрасне очи, згодно тијело и сл. ствари, неће попунити њихову празнину и поправити ми утисак о особи која је зла. Превише бринемо о вањштини која ће излијечити наш комплекс, а појединим особама и замазати очи.
Вањска љепота је пролазна, прође док пуцнеш прстима и са првим борама, она се почиње топити. Унутрашња љепота нас обасјава као мјесечина током кратких љетних ноћи, читав живот. С њом сијамо као свици у свјеже покошеној трави. У суштини, љепота као појам, је врло комплексна ствар. Свака особа посједује нешто лијепо, али и ружно. Стога се не може ниједна особа назвати потпуно лијепом или потпуно ружном. Нико није 100% савршен, али наш је задатак да пронађемо макар трунку лијепога у свакој особи, да бисмо доносили икакав закључак.

Посматрајмо љепоту са разних аспеката да не бисмо на основу ситнице, доносили предрасуде о другим људима.

Есмир Золетић, IX разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина

Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com