Растанак генерације
Ниједан растанак није лак, уствари, за већину је болан. Па тако и овај, гдје се растају другари који су 9 година били као нокат и месо.
Неки су нестрпљиво чекали тај тренутак. Чекали су да дођу на раскрсницу живота и изаберу цесту којом ће се возити. Неки ће изабрати пут са много рупа који ће их кочити у новом поглављу живота. Али, негдје у забаченим ходницима душе крије се жал за завршетком основне школе и код оних који се праве равнодушни. Девет година нон-стоп чињења враголија ће се урезати и у срцу сачињеног од мрамор камена и пробудити носталгију у даљнем животу. Преписивање на тестовима, изласци на велики одмор, стрепње од одговарања, су наизглед ситнице. Али, када живот натовари којекакве обавезе на грбачу, схватит ћеш да је основна школа најљепши дио живота. Ово је само почетак и тренинг за животну утакмицу, јер ако се сада не загријеш, одиграти ћеш незадовољавајуће. Овакве тренутке не можеш поновити, а засигурно ће ти оставити дубок траг на срцу који не можеш избрисати. Матура је догађај у којем се преплићу тренуци варљивих емоција и представља крај првог поглавља у животу, као што књига има поглавља, тако и живот.
Растанак генерације је оно кроз шта сви морамо проћи. Средња школа ће нам донијети нове другове, можда и другачије ставове, али основна школа је нешто посебно.
Есмир Золетић, IX разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
