ЛитерарноСтваралаштво

Филип Ђуран – Писмо Доситеја Обрадовића Вуку Караџићу

Филип Ђуран, 5-2, ОШ „Браћа Барух“ Стари Град, Београд, Србија
Милица Живковић, професор српског језика и књижевности

У част Вуковом рођендану реализовали смо пројектну недељу. Један од задатака био је да ученици проуче биографије Вука, Доситеја, Бранка и других знаменитих личности 19. века. Затим је требало да, на основу закључака до којих су дошли истраживањем, напишу писмо из угла личности чија их је биографија инспирисала. Ово су писма која су писали петаци из угла Вука (Милан Николић 5-3), Доситеја (Филип Ђуран 5-2) Бранка Радичевића (Никша Јовановић 5-3)и Мине Караџић (Зоја Јагодић 5-3).

Драги мој пријатељу Вуче,

С обзиром на то да смо успели да савладамо и коначно реформишемо народни српски језик, требало би још нешто додати, како би читав наш рад био бољи. То у вези са народним језиком требало би да те подсети на време када смо се мучили да бисмо створили језик који би сви Срби могли разумети, пошто смо до тада живели у времену незнања и неписмености. Подсећам те на то да сматрам да је рад нашег песника Бранка Радичевића јако важан и да је он допринео развоју српске књижевности. То је део мог резимеа који ћу ти накнадно послати.

Деца у будућности треба да уче о томе како се развијала књижевност, ко ју је створио и записао. Развој језика и књижевности дешава се упоредо, па тако и деца о томе треба да уче. Пиши ми, суштина успеха је у размени мишљења!

Срдачан поздрав,

Доситеј Обрадовић