Филип Дукић – Патуљак

Каква је то љубав?Каква је то љубав?На табли је писалоТвојим рукописом.Знам да си љутЈер не желим те ни погледатиА ни не слутиш да видим само тебе.Осуђени смо на вјечно лутањеАли опет се

СЛИКА СА БАКИНОГ ТАВАНАЖивот чини много лепог, ружног, пролазног. Све је то сачувано од заборава на прашњавом бакином тавану. Окићен је уснулим сликама из маминог, бакиног и мог живота.Ништа узбу

Крици самоћеНепомично пробадање олује која нечујним корацима се шуња са њом, под ручицом сатканом од трња заједно зује крици самоће, док моја савјест почиње да куња.Из лабиринта сјећања покуш