Ја и моје дрво
Сада имам девет година. Живим са родитељима и старијим братом, а бака живи доле. Никада нисам упознао деду јер је одавно преминуо, али бих јако волео.
Испред наше куће имамо двориште у којем усправно стоји стара крушка. То је крушка мог деде. Барем су ми тако рекли. Деда ју је посадио чим се уселио у кућу.
Крушка је величанствена, лепа и моје омиљено дрво. Крајем лета и почетком јесени пуна је укусних и сочних крушака. Моји пријатељи и ја их једемо са задовољством. Током пролећа и лета, лишће плеше на њеним гранама и ствара нам дубоку сенку. Сваки пут када је погледам, прођем поред ње или уберем воће, осећам се као да је мој деда овде са мном.
Крушка је моје омиљено дрво. То је дрво прошлости породице, то је дрво мог живота.
За Табла Фест 26
Филип Петрески, 3-1, ООУ „Кочо Рацин” Охрид, Северна Македонија
Ментор: Виолета Петковска
Похвала за литерарни рад у првој категорији по одлуци Стручног жирија
