ЛитерарноСтваралаштво

Харис Халилбашић – Чизме пуне снова

Чизме пуне снова

Свако вече, скоро у исто вријеме
Чим ноћ почне снове да кује
Нестрпљиво чекам да дођу по мене
Јер ме са њима авантура очекује.

Крију се испод мог кревета вјешто
У њима тако лако дођем до циља
Обујем их, и замислим негдје и нешто
И ту сам, у чизмама од седам миља.

Прескочим за час ову досаду тешку
И дане који, чини ми се, споро се вуку
Са њима пређем и сваку своју грешку
И заобиђем и мојих оцјена велику бруку.

У њима сам неку ноћ саобраћајац био
Онај смркнути што на цести има власт
Чак сам и бившу учитељицу зауставио
Замислите само која ми је то била част.

Велику је казну морала и она да плати
НЕЋУ БРЗО ВОЗИТИ, сто пута да напише
Нисам желио мило за драго да се врати
Ал увидјех, сунце дође и мени послије кише.

Чак сам у њима и до доктора дошао
Бијели мантил баш добро на мени стоји
Мој стари доктор ми је због реуме дошао
Тако му ја лако десет пенцилина изброји.

Чак сам и на свјетском првенству био
Слушао аплаузе, бодрење и поклике
Медаљом најбољег сам се закитио
Сам себи приуштим све те добре прилике.

А кад зраци сунца почну лице да ми мију
И први пијетлови рану зору најаве
Оне се поново под мој кревет скрију
И чекају да са мном авантуру наставе.

Ништа вјерујте није тако страно и далеко
Само обујте те чизме од седам миља
Не дозволите да вас у томе спутава неко
Зажмирите и у њима стигните до свог циља.

Харис Халилбашић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина

Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције

Comment here

WP2FB Auto Publish Powered By : XYZScripts.com