ЛитерарноСтваралаштво

Харис Халилбашић – Сјећање

Сјећање

Поглед сјећањем хита
Тражи било шта што је било твоје
Забораву не дам да ме за те пита
Још увијек му те не дам, једино моје.

Као Богом била си дана
Поред које друге не постоје
Већ срцу блиска, а још ми незнана
Љубав на први поглед, једино моје.

Тако њежна попут пјене
У хаљини на којој лептири стоје
Пупољак пред којим је вријеме
Најмириснији од свих, била си једино моје.

Гледах те ал’ издалека
Свјестан да љубав то је
Да страх срцу не рече да чека
Можда би сада била ту, једино моје.

Ја ћу још да вјерујем
Да су лептири са хаљине твоје
Одвели те, не знајући да очекујем
Да полетимо заједно, једино моје.

Нова јутра ће да дођу
Нови дани једноличне боје
Знам, кроз њих ће и друге да прођу
Али заувијек ћеш ти остати, једино моје!

Харис Халилбашић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина

Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com