Вакат је да те крадем
Одавно ја тебе бегенишем
А ти нећеш са мном да егленишеш
У акшам ћу крај куће да ти прођем
И доцкан под пенџер да ти дођем.
И тебе љубавни јади море
Јер ме кришом гледаш иза сторе
Проговори бона, више не мучи
Хоћеш ли бити невјеста у мојој кући.
Знам, и ти мене мјеркаш
Куда ходим ти очима звјеркаш
Чим ме то твоје мрко око спази
Ко двије булке зарумене ти се образи.
Немој више терс бона бити
Морат ће ме хећим лијечити
Име лијека садржи бијела хартија
На њој стоји, да ти будем ђувегија.
Потребна си ми као хава
Не дај да ти патим забадава
Вакат је да те крадем од бабе
И да нас кадија упише у своје ћитабе.
Харис Халилбашић, VIII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
