ЗЛАТНИ НОВЧИЋ
Био је Ускрс ове године. Време је било лепо. Као увек до тада, са сестром и братом отишао сам код деде у село. Село посећујемо ретко, али, када то урадимо, читав дан је испуњен разноврсним активностима. Договорили смо се да прво прошетамо.
Пешачили смо уз брдо. Решили смо да идемо до оближњег извора који је био недалеко од нас. Ходали смо и уживали у лепоти природе. Сестра је застала да набере цвеће, а ја сам лаганим кораком наставио да ходам. У једном тренутку сам схаватио да сам веома близу извора. Продужио сам даље, јер сам знао да су они недалеко од мене и да ће се појавити сваког трена. Чуо сам жубор воде и угледао ток малог, шумског потока који се делио међу дрвећем и жбуњем. На каменој обали, међу многобројним растињем и гранама, угледао сам нешто сјајно. Пришао сам ближе и граном померио растиње. Из оближњег жбуна изашла је нека старица. Кренула је ка мени. Носила је капуљачу и стару, сиву хаљину. У питању је била стара, позлаћена посуда необичног облика. Подсећала ме је на Аладинову лампу. Брзо сам је зграбио и решио да своје откриће поделим са сестром и братом, али их још увек није било на видику. Међутим, посуда ми је завибрирала у руци. Из посуде је изашла вила. Била је мала. Имала је златну косу и златне ципелице. Слетела је на мој длан. Питао сам је како се зове. Она се закикотала и кренула да ми одговори. Чуо сам шушкање у жбуну. Личила ми је на вештицу. Видела је вилу и пружила шаку према њој. Вила је усплахирено ускочила у посуду. Бежао сам, а она је јурила за мном. Сестра и брат су ме дозивали. Кренуо сам ка њима, а вила ме је замолила да је однесем на сигурно. По први пут сам јој чуо глас. Био је тих, али некако јасан и очигледно испуњен страхом. Угледао сам сестру и брата. Брзо сам стрпао посуду у џеп. Нисам им помињао старицу, посуду, вилу или било шта друго. Наша шетња се убрзо завршила и кренули смо кући.
Када смо стигли у двориште, одвојио сам се од њих и отишао до своје кућице на дрвету. Извадио сам посуду из џепа и отворио је. Вила је збуњено изашла и погледала око себе. Захвалила ми се рекла да сам је спасио. Излетела је из посуде и насмешила се. Рекла ми је да ћу у посуди наћи награду за своје храбро дело. Одлетела је остављајући ме у потпуном шоку. Завукао сам руку у посуду и извукао мали златни новчић са чудним симболом на полеђини.
За Табла Фест 24
Илија Марковић, V-1, ОШ „Иво Андрић“, Ниш, Србија
Ментор: Тијана Јоцић
