Моја табла широка као свемир
Изашао Миша пред таблу стару,
учитељ чека да чује историју праву.
Ко то беше Краљевић Марко,
Миша би волео да зна жарко.
Зноји се ђак, а табла му шапуће,
подсећа га на приче и краљевиће.
Хтела би табла да ђак све зна
тако би она на њега била поносна.
Бодри га, храбри, за њега ту стоји,
сећа се свега и лепе дане броји.
Сети се Миша Краљевића Марка,
понесе га талас знања, препуна барка.
Табла на зиду учионице виси
и каже Миши: “Ти сам ниси!”
Увек ћу бити ту за децу ја,
а ви ме редовно бришите да бих блистала сва!
