ЛитерарноСтваралаштво

Иман Куртовић – Другови

Другови

Све је то исто.
Иста се прича понавља
Само у другом животу
На другој нити
Плетива судбине.

Шта дјеца знају о љубави
Сем да пишу по табли
И цртају срца.
Бијасмо мали
Те постадосмо другови
Јер, другови потрају, зар не?

Није то љубав
Ја сам само опчињена твојим осмијехом,
И очима
Из којих ми се јавља сваки цвијет убран с мишљу на те,
И свака зрака сунца
Која ме подсјећа на то да и ти негдје
Уживаш у прољећу
И мислиш о некоме,
Као ја о теби.

Бијаше то само наивна дјечија мисао
Но лицем ми прође суза
Сваки пут кад те погледам
А знам да ти мене и не видиш.

Унаточ свему
Надам се да ћеш се и ти једном осврнути у прошлост
И видјети
Да нема душе која је твојој сроднија од моје
И нема срца
Које гласније јауче за неким, као моје за тобом
И боли више
Боли сваки пут кад те погледам, а знам
Да више нисмо
Ни другови
И да су наша имена
Давно избрисана са табле.

За Табла Фест 22
Иман Куртовић, VIII разред, Прва основна школа Живинице, Живинице, Босна и Херцеговина
Ментор: Марица Ферхатбеговић