Моја мама
Сваком детету је своја мама најважнија у животу. Особа коју ћу вам ја данас претставити је моја мама.
Моја мама се зове Светлана Вукашиновић. Она има 36 година и родила је мене и моју сестру Дуњу. Мама је средње висине. Има светло смеђу косу, лепе браон очи и мио глас. Увек је насмејана и весела. Понекад уме да буде забринута као и свака мајка, али углавном је лепо расположена. Наше заједничко време проводимо тако што се играмо, шетамо, правимо колаче, а кад сам била мања мама ме је пуштала да јој правим фризуре као у салону. Од свог времена проведеног са њом, волим да се сетим једног викенда. Били смо на планини Рудник. Уживали смо у прелепој природи, дугим шетњама и било је пуно смешних тренутака. Мама се највише обрадује када је тата, Дуња и ја изненадимо. Понекад смислимо неко лепо изненађење, и онда се одушеви када види шта смо јој направили својим рукама. Увек каже да јој је то најдражи поклон.
Зато је мени моја мама посебна. Најважнија је љубав а то је једина права срећа.
Ирена Вукашиновић, II-4, ОШ „Младост“ Нови Београд, Србија
Учитељица Тања Вречко