Христово рођење је за нас један од најлепших и највећих празника. Свако од нас слави различито, а ја ћу вам испричати како ја славим Христово рођење.
Када се тога дана ујутро пробудим, кажем: „Христос се роди!“, а неко из моје породице ми одговори: „Ваистину се роди!“ Након укусног доручка одлазимо код моје баке и мог деке. Чим уђем у кућу, бака и дека поспу жито и мало новчића. Након тога узмем бадњак и ставим га у пећ, потом пожелим жељу за свакога из наше породице. После кратког времена седамо за сто и пуну боћижну трпезу и узимамо по једну чесницу. Ко пронађе новчић који је сакривен у чесници, имаће срећу до краја године. Након чеснице једемо, чорбу, сарму, хлеб, печење и проју и на крају бакину укусну посластицу.
Надам се да сам лепо испричала како ја славим Христово рођење са својом породицом и надам се да сте научили шта у ствари значи Христово рођење. Оно није само славље и божићна трпеза, него провођење времена с најближима и поштовање Христа.
За Осми таблин међународни божићни конкурс
Ирина Ранчић, 3/1, Литерарна секција школе „Никола Тесла“ Раковица, Београд, Србија
Ментор: Јелена Луцић, учитељица
