ЈЕДНОРОГ
Кад сам на ливаду ишла
са бицикла сам сишла
чудила се чудила
томе што сам видела:
четири копита велика и меку длаку белу,
једну малу њушкицу видела сам целу.
Косицу шарену и рог цео златан.
То је био једнорог и то невероватан.
Нисам знала шта да кажем,
а нисам хтела ни да лажем.
Помазила сам га по њушки и рекла:
„Хеј, мали, ја сам Искра, а ти?
Хајде да будемо пријатељи.“
„Ја сам Дугица, буди ми другарица.“
Ја сам онда пристала
и песмицу ову написала.
За Табла Фест 19
Искра Глигорић, први разред, Литерарна радионица библиотеке „Глигорије Возаровић“ Сремска Митровица
Библиотекарка Мирјана Делић
