ЛитерарноСтваралаштво

Искра Јовановић – ПРЕДЕЛИ СНА

ПРЕДЕЛИ СНА

Кад видиш свемир у коме сијају малене звезде и месец, који својом благом светлошћу обасјава цео град, знај да је време за спавање.
Полако затвори очи и осећај се сигурно јер ћеш знати да идеш у најлепше пределе. Пределе снова. Полако губиш контакт са, некад, суровом реалношћу, а успостављаш је са пределима снова. Одједном, тело постаје лакше. Лагано се уздижеш и почињеш да лебдиш међу звездама. Почињеш да се играш са њима док месец обасјава простор око вас. Мало разгледаш и угледаш врата. Веома си радознао и питаш се шта се крије иза њих. Најбољи начин да сазнаш је да их отвориш. Угледаш себе, али нешто се ту променило, нешто се не уклапа. Видиш себе као одраслог. Твоја старија верзија тебе је обучена у некакав мантил и ставља заштитне наочаре. Узима бочице и бућка их. Наравно, то је научник.
Случајно чујеш неку буку вани. Кад погледаш, још милион врата се створило. Негде си познати спотриста, негде доктор, адвокат, бизнисмен…То су све твоји снови, али и избори. Можеш да одлучиш шта би желео да будеш и напорно радиш да оствариш своје снове. Сви ти предели су твоја нада, нада да ћеш остварити своје циљеве.
Из размишљања те тргне некакав звук. Осврнеш се око себе. Једино што видиш то је планета Земља. Па, наравно да је видиш када си у свемиру. Видиш другу децу која сањају баш као и ти. Пошто сте заједно у пределима снова, видиш и њихове снове. Ипак, има једна грешка на почетку. Свемир није једна бесконачна ствар, постоји још једна жеља. Она је највећа сила која постоји. Тако и ова деца имају своје жеље. Желе да се школују, да помогну породици у невољи, да се излече од тешких болести. Али они немају времена за сањање. Своје снове сањају на хладном бетону. Размисли. Зашто се не би најпре потрудио да им помогнеш у остваривању снова. Тада ћеш бити добар човек. У данашње време тога је све мање. Зато, буди један од ретких, али вредних. Улагање рада, труда и времена помоћи ће ти да постанеш оно што желиш. Буди храбар. Веруј у своје снове. Прати их. Веруј у себе. То је већ пола одрађеног посла. Запамти нешто: док си дете, обећај себи да ћеш увек следити своје снове и трудити се јер они су твоја нада, мотивација и жеља. Кад одрастеш то нећеш радити само за себе, већ и за дете у себи.
Кад се пробудиш, имаћеш два избора: да се вратиш у кревет мислећи да ћеш сањати још један сан или брзо устати и пратити своје снове. Избор је само твој. Крени одмах. Ради и труди се. Никад се не зна. Можда једног дана будеш баш ти човек са визијом, човек који ће променити свет.

Искра Јовановић, пети разред, ОШ „Никодије Стојановић Татко“, Прокупље, Србија

Ментор: Љиљана Суботић

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com