ЛитерарноСтваралаштво

Искра Јовановић – Разиграна зима у мојим сновима

Разиграна зима у мојим сновима

Увече када се заврши зимски, али кишни дан
Ја затворим очи и одлазим у свој сан.
Око себе видим снег, лед и све је бело,
Само се неко дете на санкању заруменело.

Дечије санке вуку ирваси,
Док њихове рогове красе најлепши украси
Дечија граја чује се свуда,
Да је санкање забавно, то није заблуда.

Деца радосно разговарају са Снешком
И свако му се обраћа са смешком.
Он им се захваљује, јер да направе њега
Потребно је пуно снега.

Са неба падају беле балерине
Које покривају брегове и долине.
Њихов плес по ветру је тако спретан и елегантан,
А сваки њихов окрет брилијантан.

Када се пробудим и видим зимски дан без снега,
Волела бих да макар мало има њега.
Свуда је мокар бетон и видим пуно барица,
А негде има леда и провири која леденица.

Зима можда има мана,
Али увек се гледа њена боља страна.
Најлепша страна зиме је када падне дуго очекивани снег
И забели читав брег.

Искра Јовановић, VI/4, ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Прокупље, Србија
Ментор: Љиљана Суботић, професор српског језика и књижевности