ЛитерарноСтваралаштво

Искра Јовановић – ЖИВОТ У ДОБА КОРОНЕ

ЖИВОТ У ДОБА КОРОНЕ

Јутро је. Мрзовољно отварам очи и бацам поглед кроз прозор. Исти призор: празне улице којимa одзвања само повремени фијук ветра. Да није доба короне човек би помислио да сања. Али тако нам се живот променио одједном, за пар дана и недеља. Због једног невидљивог непријатеља – вируса.

Широм света је исто као и овде. Празне улице, празни кафићи, празни паркови и школе. Само су болнице препуне. Сваког тренутка повећава се број заражених али и преминулих. Нема буке аутомобила, звукова из фабрика. Свет је утихнуо. Смртоносни вирус нас је све ућуткао. Сви смо у кућама нико не сме да изађе. А можда нам је он дошао само као упозорење, као опомена за све нас. Ако се питате зашто, има много примера који могу бити одговор на то питање. Много држава данас ратује. Сукобљавају се међусобно. Сматрају се непријатељима. У данашње време млади су преокупирани друштвеним мрежама. Не примећују породицу. Понекад кад смо искрени према себи самима, приметимо колико занемарујемо и себе и породицу.

Зато је корона овде са нама сада да нас научи шта је право богатство. Када се појавила, нико није куповао злато, скупоцена кола. Сви су куповали основне животне намирнице али највише воће и поврће. Ту има највише витамина који ће нас бранити од вируса и болести. У томе је право богатство. У здрављу вас и ваших најмилијих. Замислите како је сада онима чији најмилији леже у постељама и како им неко сваког трена може рећи да више никада неће устати. Да их више нема. Болнице су постале место молитви као и цркве. У њима се сада може видети више тужних погледа него игде на свету. Корона је та која нас зближава са породицом али нас и удаљава. Зашто нас удаљава? Зато да би нас научила колико један загрљај након дугог времена вреди. Колико вреди сваки тренутак са неком драгом особом. Колико вреди сваки људски контакт.

Планета се коначно опоравља. Хималаји се виде први пут после 30 година јер нису више у облаку измаглице. Загађење се смањило. Кад мало боље сагледамо: ми смо у ствари смртоносни вирус ове планете. Ми је уништавамо. Хајде да престанемо са тим. Хајде да се удружимо. Да прекинемо ратове. Сада имамо заједничког непријатеља. И имамо још много других: неправду, глад, многе друге опасне болести. Све то можда можемо победити. Али само уједињени у заједничком циљу.

Знам да ће ово проћи. Једном сигурно хоће. Али је питање хоћемо ли из свега овога изаћи као бољи људи. Знате како се каже: “Оно што те не убије, то те ојача”. Нека нам ово буде мото. Да из свега овога изађемо као јаче личности а боље особе. Да се удружимо и савладамо непријатеља. Да победимо вирус и напокон научимо на чему све требамо бити захвални. Корона можда јесте смртоносан вирус али можда може бити и лек: за нашу себичност, за наше лицемерје и недостатак саосећања.

Искра Јовановић, V -4, ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Прокупље, Србија

Ментор: Љиљана Суботић

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com