А да будемо мало смешниУ мом крају,Све је, ето, тако,Реке теку узбрдо,Трешње расту наопако.Па кад хоћеш да убереш,Нема ништа ти да радиш,Нити на њу да се вереш,Само седиш, трешње береш.Па
Извини друже!Друже мој! Нисам знао како,
али сам мислио да ти се извиним овако.Знам да се на мене љутиш,
нећеш да причаш са мном,
одлучио си да ћутиш.Рекао сам то брзо и јако,
нисам знао