Ја сам дете имам план:
Толеранција и љубав за сваки дан
Без љубави, свет би био, тужан свет. Кад би се сви волели и показивали то осећање кроз загрљај, смех и лепу реч, сваки дан би био лепши и веселији.
Замолила сам маму да ми објасни шта тачно значи реч – толеранција. Чула сам много пута да је спомињу на телевизији. Када смо правили паное, причали смо о толеранцији. Још у вртићу смо цртали децу разних нација која стоје у кругу и држе се за руке. Кад већ сви одрасли разумеју тачно значење речи, како то да је не примењују. Зашто још увек деца и одрасли гину? Зашто отимају земљу једни од других? Зашто праве оружје које сеје смрт уоколо?
Да имам чаробни штапић, једним замахом зауставила бих неразумевање, неслогу и мржњу. Посула бих прахом љубави све становнике наше Земље. Рок трајања тог праха био би неограничен.
Немам штапић. Потрудићу се зато, да ја будем пуна разумевања за све око мене. Нећу се никада никоме ругати, нити ћу некога исмејавати. Нећу допустити ни другима да то чине у мом присуству. Потрудићу се да чешће кажем драгим људима да их волим. Са свима ћу, са поштовањем да разговарам и друга мишљења ћу да уважавам.
Лепо је кад смо сви срећни, кад се разумемо и поштујемо једни друге. Таква осећања пријају свима. План ми је да то и реализујем у периоду који надолази. Волела бих да то не буде само мој план за будућност, већ и план свих одраслих.
Ива Сабадош, IV-3, ОШ „Братство јединство“ Куцура, Врбас, АП Војводина, Србија
Марија Полдрухи, учитељица
