Кад ја оматорим
Као што су сви старији људи око мене били некад мали и млади, тако ћу и ја, једног дана, остарити.
Замишљам себе са седом косом. Сада ми то изгледа као немогуће. Замишљам како шетам са штапом, полако, с ноге на ногу, улицом у којој се сада играм са другарима. Сигурно ће се у тој истој улици, тада, играти нека друга деца. Можда моји унучићи. И они ће, вероватно, прескакати вијачу, јурити за лоптом, возити бицикл. Исто као што то ми сада радимо.
Кад остарим, имаћу башту пуну цвећа. Уживаћу у њој. Шетаћу парком и дуго ћу седети на клупи. Сигурно ћу причати деци о играма из детињства, као моја бака сада мени.
Носићу цветне хаљине и велике летње шешире. Читаћу занимљиве књиге и дневне новине.
Немогуће је не остарити. Надам се да ћу и ја успети остарити и сачувати дете у себи, као моја бака.
За Табла Фест 23
Ива Сабадош, II/3, ОШ “Братство јединство“ Куцура, АП Војводина, Србија
Учитељ: Марија Полдрухи
