Зелене очи, коса кратка, седа,
Најлепше приче, мени, приповеда.
Увек је насмејан, ведар и тих,
Омиљен je лик, унука свих.
Старих прича он је ризница,
Сваки посао, за њега је, ситница.
Каже бака, да је прави добрица,
Мој се деда зове Новица.
Возио је аутобусе велике,
Решавао лако све препреке.
Сигурно сте га, некада, и ви срели,
„Добро јутро“ , на уласку у аутобус, пожелели.
Увек је спреман за игру са нама,
Код њега може и оно што неда мама.
Са пуно љубави, све нас он гледа,
Хвала ти, што си, баш наш деда.
Ива Сабадош, IV-3, ОШ „Братство јединство“ Куцура, Врбас, АП Војводина, Србија
Марија Полдрухи, учитељица
