Из тишине синајске висине,
прохуја глас што свјетлост сине.
Десет ријечи, десет зрака свјетлих,
воде душе с путева клетих.
Прву чувај — нек те вјера греје,
један Бог је, друго ништа није.
Не спомињи име Његово злобно,
већ се моли смирено, побожно.
Светкуј дан што Господ нам подари,
нека душу у тишини сањари.
Поштуј оца, мајку — коријен грана,
у њиховом срцу љубав је страна.
Десет ријечи — пут је спасења,
води човјека ка освјештења.
Ко их чува, душом се смири,
и са Богом вјечно мири.
За конкурс ”Дани веронауке”
Иван Боровчанин, II-Г1, ЈУ СШЦ ”ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ” СОКОЛАЦ, Република Српска, БиХ
Ментор: Младена Врбарац
ПРВО МЕСТО у категорији литерарни радови, средња школа
