Празнична чаролија
Док сам пролазила пред Нову годину кроз Улицу кнеза Михајла, лампице златне боје сијале су око мене. Изнад, испред и поред мене новогодишњи дух радо се смешкао. Да употпуни лепоту чуо се звук гитаре, трзане врло нежно. Био је то улични свирач. Седео је на ковчегу и кроз седу браду нежно гледао у људе који су пролазили и свирао промрзлим прстима по гитари. Извадила сам новац из џепа и спустила га у кутију испред њега. Климнуо је главом и заједно са песмом и гиратом полетео је у небо попевши и мене. Уплашила сам се, али ми је он рекао да не бринем. Песма новогодишњег духа летела је заједно са нама кроз модро плаво небо. Након неколико минута спустили смо се до тла, у борову шуму. Свирач је куцнуо два пута у дрво, и истог трена цела шума почела је да светли баш као и улица. Насмејао се кроз браду, па смо даље наставили пешке. Један залутали ирвас нашао се испред и пошао за нама.Снег је почео да пада а крупне беле пахуље су убрзо целу шуму учиниле белом и паперјастом. Пахуљице су ми се уплитале у косу, а моја јакна је била све беља и беља. Када смо изашли из шуме испред нас нашла се украшена кућица са огромном јелком испред. Одједном свирач направи окрет и претвори се у Деда Мраза. Ирваси истог маха дотрчаше вукући санке пуне поклона и играчака. Деда Мраз прикачи и ирваса који нас је пратио и рече: „Добро би ми дошао један помоћник доброг срца. Да ли би ми помогла да поделим поклоне?“ Климнула сам главом и ушла у санке, а за мном и Деда Мраз. Винули смо се у снежно ноћно небо и пустили да нас чаролија ирваса и чаролија Нове године воде до сваког детета на свету.
