Тетка ми је чаробна
Од малена слушам речи: ”Око теткино”. Сећам се да она носи округло огледало у рукама, ставља моју главу уз своју, приближава огледало нашим очима и уз најшири осмех на свету каже: ”Видиш, иста боја”. И заиста, ту специфичну сивкасто-плаву боју очију наследила сам од ње.
Када сам се родила, она је још била девојка и живела је са нама у кући. Толико сам се везала за њу да и дан-данас, шта год да се деси, прво њој јављам и од ње тражим савет. За мене је била чаробна вила, јер је свака моја жеља, поред ње, била испуњена. Од паперјасте бебеће косе, прва ми је она плела кикице. Први сјај за усне са непуне две, баш ми је она намазала. Она ми је кришом дала прву жвакаћу гуму. Она је та која је у кућу унела папагаја, првог кућног љубимца, без дозволе мојих родитеља. Та, супер тетка. Шетала ме је, чувала и играла се са мном сваки дан. Када би јој дошло друштво, дозвољавала ми је да будем са њима. За мене, забране нису важиле. Први корак направила сам да бих дошла до ње. Увече, пред спавање читала би ми бајке и певала песмице. У мојој шестој години, она се удала и прешла у нови дом. Била сам срећна због ње, јер сам видела да је то један од најсрећнијих дана у њеном животу, али сам кришом брисала сузе. Док се спремала за венчање, пустила ме је у собу. Била је прелепа, чаробна и нестварна. Дуга, увијена и плава коса се пресијавала на сунцу које је зрачило са прозора. Њена венчаница је била леденобела. Сребрнасти вео падао је до пода. Изгледала је као анђео. Никада нисам видела лепшу младу. Донела ми је малу белу хаљиницу и вео као њен. Очи су ми се напуниле сузама када је одлазила из куће. Плашила сам се да више није само моја.
Она сада има своје дете. Мислила сам да ће ме можда, мање волети, а онда видим да, када међу десеторо људи , преко стола баци поглед на мене уз најлепши осмех на свету, чујем оно ”око теткино”. Тада знам да оно посебно место у њеном срцу припада мени. Однос између ње и мене се никада није променио. Увек је ту да ме охрабри и да ми помогне.
Поносна сам што имам такву тетку. Да постоји такмичење – најбоља тетка на свету – моја тетка би освојила злато.
За Табла Фест 24
Ивона Петровић, Шести разред, ОШ “Љупче Николић“ Алексинац, Србија
Ментор: Славица Марковић
