Свевидеће наочари
У једном краљевству у коме су се стално дешавала чуда, створиле су се свевидеће наочари. Оне су могле да виде шта год да пожеле.
Али Вукси, Паја, Ивона и Вики нису слутили шта их чека. Вукси је хтео да види сва решења на тестовима, Паја је хтео да боље игра фудбал, Ивона да лети, а Вики да постане познат. Тако су им се оствариле њихове највеће жеље. Вукси је видео сва решења на тестовима, Паја је боље играо фудбал, Ивона је имала осећај да лети, а Вики је имао своје обожаваоце. Тако срећни због својих остварених снова, али зато јако чудног изгледа захваљујући свевидећим наочарима, наставили су да их користе.
Ивона је била много неспретна па их је исустила и оне су се сломиле. Зато им се све ово обило о главу. Паја је лошије играо фудбал, Вукси је имао слабе оцене, Ивона је имала осећај да непрестано пада, а Викијеви фанови су га замрзели.
После тога су отишли код старе вештице да би скинула клетву са њих. Она им је дала један услов, а то је да оду у змајеву пећину и да узму веома ретки кристал. Деца уплашено потврде њену једину опцију и договоре се да у зору крену на пут. Напокон су кренули. После неког времена сачекао их је мали патуљак који им је препречио пут. Није изгледао толико страшно, али је у ствари био много зао и запретио им је. Рекао је да ће моћи да прођу ако имају један дукат, а ако му га не буду дали, неће моћи да прођу. Почели су да брљају по џеповима. Вукси је успео да нађе дукат и дао га патуљку. Патуљак их је спровео. Поново су наишли на препреку: велики цвет који је чувао змајеву пећину. Али постојала је једна рупа кроз коју су се деца провукла.
Окупани различитим емоцијама, и добрим и лошим, ушли су у пећину. Пећина је била језива. У њој су се чуле само капљице које су се сливале низ камење. Изгледало је као да пећина плаче. После доста шетње наишли су на кристал. Вукси је узео кристал. Били су срећни. У покушају да истрче, наишли су на змаја. Деца су трчала што су брже могла. Уплакани и утрнули од страха, нашли су рупу кроз коју су се успешно провукли. Изашли су напоље, али змај је био вешт, па је кроз тајни пролаз изашао напоље. Деца су уплашено почели да беже. После неколико минута змај је одустао, а деца, утрнула од страха, наставила су ка вештичиној јазбини, надајући се да им се неће десити нека незгода. На срећу, ниједне сметње није било у њиховом повратку. Пресрећни су дошли у вештичију пећину.
Задивљена њиховом храброшћу, вештица успешно скида клетву са њих. Пресрећни крећу ка својим кућама. Забринути родитељи ишекивали су да њихови мезимци дођу кући. Али децу је сачекала још једна незгода. Сачекала их је зла вила Лола која им је запретила да морају да нађу кристалну сузу. Деца се сете да имају у ранцу нешто што ће сигурно заменити кристалну сузу, а то је био још један дукат. Вила Лола прихвати ту замену. Деца срећно дадоше вили последњи дукат и пођоше ка њиховим кућама са измешаним мислима: тужни зато што су дали свој последњи дукат, а наравно срећни зато што су се јуначки супротставили змају и осталим створењима. У погледу се видело њихово краљевство. Срећно су се затрчали ка краљевству и све испричали својим најближима. Договорили су се са својим најближима да заувек чувају ову тајну.
Ивона Прељевић, 5/3, ОШ „Никола Тесла“ Београд
Похвала на литерарном конкурсу „У свету бајки“ НБ „Рака Драинац“ Блаце
