ЛитерарноСтваралаштво

Јаглика Дацић – Божићна бајка у стиху

Божићна бајка у стиху

Свуда искре и свјетлости сјај,
Помислих да је на земљи прави рај.
Сви су срећни, радост царује,
Само један човјек са стране тугује.

Зар да се неко у дворишту цркве осјећа тако
Божић је, зар није свима на души лако!?
Угледа га монах Павле и полако му приђе
Осјети да његов проблем не смије да заобиђе.

Човјек поче оцу руке да љуби,
Кроз плач му рече да вјеру полако губи
И да има многа искушења
Због којих осјећа у души рушења.

Рече и то да је сам у свему,
Да се обраћао Богу за ту дилему,
Али да одговора од Њега нема
Као да се сакрио иза небеских бедема.

Отац Павле поглади своју сребрну браду
Рече му да не губи у Бога наду,
Извади папир и показа човјеку стазе
Куда кораци његови по земљи газе.

Показа му лијепе и тужне дане,
Али поред његових стопа немаше још неких са стране
Због тога човјек узвикну да је он у праву
И да је то доказ да нико не чува луду главу.

Стидљиво се насмијеши монах Павле
Рече му да Господ чува све главе
И да га је Он носио у наручју своме
На његовом животном путу читавоме.

”Управо због тога се виде само једне стопе
Бого нас носи гдје види да се наше топе,
Радуј се Божићу, подигни главу
Вјеруј ми да сам за све ово у праву!”

Запјева човјек гласно од среће:
”Бого нас хоће и кад нико неће,
Христос се роди, добри људи,
Он нас воли, па ми били ма какве ћуди!”

За Осми таблин међународни божићни конкурс
Јаглика Дацић, IV-7, ОШ „Павле Ровински” Стари аеродром, Подгорица, Црна Гора
Менторка: мр Тамара Симовић, проф. језика и књижевности
Треће место у категорији литерарни радови средњи узраст

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com