Моја тетка
Чујте, народе, ово!
Мада, то није ништа ново,
У мом животу нема већег иметка
Од загрљаја који ми пружа тетка.
Њен је осмијех лијеп као море,
А душа јој већа и од највеће горе,
Срце јој у грудима храбро бије,
А љубав своју никада не крије.
Спрема ми колаче и кифлице разне
И све ово нијесу приче празне.
У једном дану обиђемо приморје и планине,
А од тога ми нема веће милине.
Гдје иде она, зна се, идем и ја
И то читаво друштво зна,
Нераздвојне смо тако одувијек
Наша ће љубав трајати заувијек.
За Табла Фест 24
Јаглика Дацић, III-7, ОШ „Павле Ровински“, Подгорица, Црна Гора
Менторка: мр Тамара Симовић, проф. језика и књижевности
Прво место у категорији литерарни радови млађи узраст по одлуци Стручног жирија