Кад ја оматоримКад ја оматоримимаћу седу косуи дугу браду белу.Бићу старац веселог лицадобрица, декица доброг срца.Са својом бакомруку под рукушетаћу поред реке,бројаћу ласте у летуи давати бомбо
Природа је мој светМојом ливадомјутрос весело скакућемСунцу, пролећу, пољима се радујем.Из успаване травеПоносно вире љубичице малеЈагорчевине и висибабеподигле су главе, па збијају шалеА