Посматрам слику
Једног јутра погледала сам у читанку и видела једну дивну слику Надежде Петровић. Затим сам погледала кроз прозор. Зачудила сам се јер сам пред собом видела исти предео као на слици велике уметнице.
Слика у мојој читанци била је пуна јарких боја. Сликарка је приказала свој доживљај једног дела насеља Ресник у позно јесење јутро. Дрвеће је још понегде имало зелену одећу од лишћа, а њиве су имале шарена одела. Зелена трава је била мокра од росе. На небу су били облаци јарких, различитих боја. Зраци сунца су се пробијали кроз њих. Сликарка је посебно истакла зелену и црвену боју, контрасте. Зелана је била по дрвећу, а црвена по њиви и путу. Крошња дрвећа није била пуна лишћа, али је било понеких грана које су биле препуне разнобојних листића. Испод дрвећа су биле гомиле жуте, зелене и борде боје.
Гледајући слику читанци и гледајући припроду кроз прозор запазила сам са великим изненађењем све ове сличности. Била сам веома изненађена, јер до сада нисам веровала да неко може тако верно да представи природу кроз уметност. Сликарка Надежда Петровић је успела да унесе припроду на своје платно. Тако ће њен доживљај природе, на нашу срећу, живети заувек.
Јана Веселиновић, III/3, ОШ „Никодије Стојновић Татко“ Прокупље, Србија
Учитељица Љиљана Соколовић
