Iz mog života
U mom žvotu je bilo mnogo loših i dobrih stvari. Ali izdvajam ovaj najtužniji.
Rano ujutro sam ustala i čula tužno mjaukanje mačića. Jedno mi se mače zvalo Mica a njezina mama Mrvica. Otišla sam odmah da provjerim šta se dešava. Došla sam do njihove kućice i vidjela da moja Mica nije u redu. Odmah sam pozvala svoju majku. Mama je došla i rekla mi: „Ti idi u kuću, a ja ću da Micu odvedem veterinaru.“ Iste sekunde sam je poslušala i uzela sam Mrvicu u naručje, potom smo zajedno ušle u kuću. Sjele smo pored prozora i gledale kako su odlazile mama i Mica. Počela sam da plačem, a Mrvica je bila tužna koliko i ja. Igrala sam se sa mrvicom, mada nam nije bilo do igre. Sve sam joj govorila: „Nemoj se bojati, naša Mica će ozdraviti i igrat ćemo se s njom do kada je god potrebno.“ Kroz sat vremena su došle, ali to sat vremena je nama trajalo kao godina dana. Majka je ušla u kuću bez Mice. Odmah sam je upitala: „Gdje je Mica?“ Ona je rekla: „Ne boj se, Mica je zaspala u autu, sasvim je uredu.“ Sa kreveta sam skočila imitirajući kengura i pojurila prema autu, zaista… Mica je spavala.
Kada je ustala i malo bolje se oporavila, igrala sam se s njom i Mrvicom. Ovo je bio najtužniji događaj mog života.
Jasmina Mušić, VI razred, VII razred, Prva osnovna škola Živinice, Bosna i Hercegovina
Nastavnica: Orhana Džizić
