Човек је једно комплексно биће. Све више тежи ка ономе што је по Божијој речи грех а постало је нормално међу људима. Застанемо и схватимо да се све више одаљавамо од Божијих заповести и стављамо их под тепих иако дајемо себи обећања да нећемо да чинимо исте грешке.
Где нестаје сва људскост? Људскост полако бледи као којекаква мрља на белој блузи, гомила се унутар структуре коју називамо човек и ретко бива дозивана као глас разума. Као големи извор мањка људскости узимају се поступци који одступају од моралних начела: осуђивање, прекор, лажи… Неки људи воле да осуђују, уживају и хране се несавршеностима других, не схватајући да тиме спуштају себе а притом и не обрацајући пазњу на своје мане. Према томе, све почиње од појединаца. Неморалност, шири се међу људима као вирус од ког побегну ретки. Њих овај вирус не захвати јер их воде Божије речи. Међутим шта је са онима који су поменути на почетку као неморални? Како побољшати нешто? Не можемо да контролишемо понашања, начин опхођења других али можемо своје. Кренимо од себе, почнимо да мењамо ствари које умањују нашу вредност, ограничавају могућност да остваримо себе. Не постоји савршеност али можемо радити на томе да постанемо најбоља верзија себе. Пробијмо штитове страха, мрзње, зависности и немарности. Не схватите погрешно, људски је грешити али је људски и признати грешку, људски је грешити али и спречити понављање исте. Мудре речи патријарха Павла говоре: ”Камо среће да се стварно потрудимо да будемо бољи јер то и Бог очекује од нас.” Имајте ове речи при себи када год вам се чини да скрећете са пута и истрајте у најокрутнијим недаћама, тако ћете бити свесни да вас препрека није уништила већ учинила бољим и јачим.
Људски род је тежак за разумевање. Поента је да се нећемо свидети свима и исто тако да не можемо свима удовољити зато славимо Бога, поштујмо десет Божијих заповести.. Научимо разлику између доброг и лошег, научимо да размишљамо својом главом, научимо да употребимо људскост и прогурамо се у гомили неморалних припадника.
За конкурс ”Дани веронауке”
Јелена Дуњић, VI-4, Гимназија ”Вук Караџић“, Трстеник, Србија
Ментор: Љиљана Недељковић
ДРУГО МЕСТО у категорији литерарни радови средње школе
