Јелена Јеринић – Паун

Свет је леп када сањамо Дубоким моремБрод пловиТуда идуНаши снови. У сновима својимПутујемо свудаРадимо разне ствариПравимо чуда. Тада замишљамоШта ћемо кад одрастемоЧиме се бавимоКоји посао

Моја љубавна песма Због ње су ми рукена под палезбог ње су миочи стале.Кад сам је видеоодмах сам се заљубио. Њене меке рукемеке руке од облакањене плаве очиплавље су од потока. Али њено срце

КАД БИ НАМ ТАБЛА ИСПРИЧАЛА Узима креду, намешта рукуи креће да пише своју муку: Дрхтаво прво слово беше...Види се да дуго није писала...Труди се да не застане,како би све исписала! У другом