Јелена Манзаловић – Река

Попећу се на врх планине Четрнаест ми је година. Трајем тек један трен. На ову позорницу што се зове живот, ступио сам једног хладног, новембарског дана. Некад сам главни глумац, сви ми се клањају

Божић Док зима снежне пахуље ниже,нови нам Божић у кућу стиже. На зид наслоњен наш бадњак стоји,бака му дедину кошуљу кроји. На столу погаче и разна јелаи сувог воћа пуно здела. Сви смо в

Слика је мала за онакву доброту Корачам ка учионици несигурним корацима, не знајући да ме баш ту чека мој узор, мој ослонац, моја учитељица. Несигурно је поздрављам, а она ме привлачи у искрен заг