Очима се не види све
Још сам мала, али знам
Да откријем праву ствар,
Да додиром могу све
Да препознам предмете.
Кад прстићи мисли буде
Ја откривам ствари чудне,
Па прстићи све пренесу
Мојој глави на адресу.
Играмо се радозналке,
Откривамо разне цаке,
Откривамо осећајем,
Обликом и лепим сјајем.
Све што руке хитре такну
Све пренесем на бојанку
Па се моје очи чуде-
Како без њих све да буде!
Навикне се, кажем, лако,
Срце ради наопако:
Све што очи не виде,
Оно све то разуме.
За Табла Фест 22
Јелена Вековић, II/3, ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Прокупље, Србија
Ментор: Љиљана Соколовић