ЛитерарноСтваралаштво

Јован Антић: БОЖИЋ – ПРАЗНИК РАДОСТИ

БОЖИЋ – ПРАЗНИК РАДОСТИ

Говорити о Божићу немогуће је започети другачије, а да се не каже како је Божић најрадоснији празник. Данас је у граду тешко поштовати обичаје, обично се бадњак купи на пијаци, али ја имам среће да ми је село на десетак километара од Ниша, па са дедом и татом идем у село по бадњак.
Тако и празнично расположење почиње још од Бадњег јутра, када се одлази у шуму по храстово дрво, то јест бадњак који се увече пали као симбол радости због рођења Исуса Христа и симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане. Пре сечења дрвету увек кажемо: „Добро јутро“, честитамо му празник и помолимо се да донесе срећу и здравље породици. За то време мама и бака спремају празничну трпезу. Увече се уноси бадњак и слама у кућу, а ми деца смо задужени за пијукање и тражење скривених поклона и слаткиша. Вечера је посна и сто је препун разних ђаконија. Бадње вече спаја Бадњи дан и Божић. На дан Божића ујутру најпре идемо у цркву, а кад се вратимо чека нас врућа чесница коју је бака одозго избола гранчицом бадњака и у коју је сакрила новчић, а верује се да ће онај ко пронађе новчић бити срећан целе године. Тога дана се не иде у госте, али наше прве комшије у згради ме увек чекају да им будем положајник. Честитам им Божић са „Христос се роди“ а они одговарају са „Вајстину се роди“, палимо гранчицу бадњака на једном великом металном плеху и ја изговарам жеље за домаћина и кућу чији сам положајник. Увек ме терају и да изговорим молитву „Оченаш“, а онда ме после тога домаћица послужи и дарује пригодним поклонима. Када се вратим кући следи Божићни ручак. Морам да признам да вечера за Бадње вече и Божићни ручак увек имају неки посебан укус. Сва та јела једем током године и спремају их исте особе, мама или бака, али за Божић ми је све што пробам најслађе. Сећам се кад сам био мали да смо другог дана Божића, мама, тата и ја увек ишли код бабе и деде – маминих родитеља у госте. Жао ми је што је тако, недостаје ми то, али они више нису међу живима па зато тог дана одемо у цркву и запалимо свеће.
Како год за Божић се све лоше заборавља, ваљају се започињати нови послови, нема свађе, мире се посвађани, проведе се празник у миру и весељу па зато и важи за најрадоснији празник. Зато драги моји у сусрет најрадоснијем Божићу ја вам желим „Мир Божји“.

За Шести таблин међународни божићни конкурс
Јован Антић, III-4, ОШ „Душан Радовић“ Ниш, Србија
Ментор: Милош Станојевић

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com