Нећу да кријем своје емоције
Данима покушавам речи да скројим
да опишем једну дивну даму
главног кривца што постојим
јединствену моју маму.
Од свих је мама она већа,
јер нада мном бдије као сена.
Моја је мама моја срећа,
а ја сам срећа њена.
Она је мој пријатељ најискренији
коме могу своју душу да отворим,
а ја дечак најсхваћенији
разуме чак и оно што не изговорим.
Њене речи осмех измаме
бришу сузе, враћају наду, остваре снове,
понекад нешто сакрије и од себе саме,
не можеш је описати кроз стихове ове.
Не можеш маму описати за живот цео
мама је нежност и утеха
увек ће бити тебе део
а ти разлог њеног успеха.
За Табла Фест 23
Јован Антић, III/4, ОШ „Душан Радовић“ Ниш, Медијана, Србија
Ментор: Милош Станојевић, професор верске наставе
