Морам нешто да вам признам,
шта се збива ни сам не знам.
Један облак попут пене
сваког дана прати мене.
Када бацим поглед у висине
он се сакрије у небеске висине.
Тада случајно угледах две девојчице
и блиставни осмех ми озари лице.
Једна од њих ме данима мучи,
нити ми се једе, нити ми се учи.
Ах ти мала враголаста дамо
дошло је време да се упознамо.
Па кренем полако према њима
ал ми нешто хладно као да је зима.
Осећам да ми поход успети неће
па Бога молим за мало среће.
Небо постаде сиво изнад града
и киша поче да пљушти тада.
Видео сам тачно из ког је смера
кад ветар дуну и облаке отера.
Отрчаше оне, а ја остах сам
видео облак да нисам спреман.
Хвала ти облаче друже са неба
што си помогао баш када треба.
За Табла Фест 25
Јован Антић, 5-4, ОШ ”Душан Радовић” Ниш, Србија
Ментор: Немања Јанковић
