Новогодишња прича
Ова новогодишња прича дешава се у блиској будућности, где су пар људи открили један снежни свет где није било никога. Основали су фирму, и кренули да побољшавају свет тако да свако може да прослави Нову годину тамо. Домаћини који су живели у том свету су били роботи који размишљају као људи и имају људска осећања. Њих су направили нај искуснији програмери. Та фирма је тек после неког времена сазнала да у њој постој и један Гринч и један Деда Мраз. Једна фирма „Дизел“ за производнњу аутомобила се заинтересовала да своје запослене и њихове породице наравно, одведе у Зимзиленд, чувени новогодишњи свет који држе пар људи који су открили Зимзиленд и њихова фирма. У том свету свако би могао да проведе нову годину који није ни сањао да ће икад провести. Дошло је време када су се фирма Зимзиленд и фирма „Дизел“ договорили да запослени из фирме „Дизел“ могу да дођу са породицама на проведу најлепшу нову годину, под условом да им фирма „Дизел“ позајми пар аута да би им провод Нове године у Зимзиленду био лепши са пар најнових модела аутомобила. Једну годину раније, пар гостију који су били у Зимзеленду приметили су зелено створење. Пријавили су проблем шефовима Зимзиленда. Они нису знали за то створење. Један од шефова је одмах отишао до обезбеђења и рекао им да врате камере у подручју где су били гости који су пријавили проблем. Кад су вратили камере видели су Гринча на деда мразовим санкама. Одмах је гурпа од 20 људи из обезбеђења отишла тамо на истрагу. Нису могли да прођу од олује те је шеф наредио програмерима да побољшају временске услове у том тренутку. То није било могуће у том подручју. Мислили су да је био неки проблем са светом који програмери нису испрограмирали добро те су занемарили проблем јер нико не би могао да прође кроз ту снежну олују и стигне до Гринча. Радници фирме „Дизел“ и њихове породице су напокон стигли у Зимзиленд. Син власника фирме Петар и менаџер фирме Максим су били најбољи пријатељи. Када се врате из Зимзиленда Максим треба да ожени Петрову сестру Миу. Ту су била још двојица радника фирме. Један Никола који је хтео да спречи Гринча да уништи нову годину и други човек у црном који је хтео да реши мистерију Зимзиленда, да пронађе деда мраза и Гринча, да би сазнао прави разлог због чега Гринч жели да уништи нову годину. Петар и Максим су шетали Зимзиградом, главни град Зимзиленда. Док су шетали приметили су једну девојку Јану којој су испадале намирнице док је намештала тезгу. Ту је Максим пришао и помогао јој је. Она му се захвалила и питала да ли може још око нечега да јој помогне. Наравно Максим је желео да јој помогне. Требали су да оду до њене куће, не далеко од града да пренесу неке ствари. Максим је замолио Петра да му дозволи да узме један од аутомобила да би помогао Јани око намирница. Петар му је наравно дозволио. Никола је напредовао у проналажењу Гринча јер је приметио један поклон на коме пише за малу девојчицу од деда мраза и трагове од санки. Одмах је знао да је то Гринч јер је начуо да Гринч вози деда мразове санке. Пратио је траг санки. У међувремену човек у црном је стигао до олује одакле излази Гринч. Узео је лопату, почистио снег и кренуо да копа испод земље како би стигао до Гринча и заобишао олују. Док је копао приметио је испрограмиран зид који је био наелекртисан. Тек је тада схватио да ко год је ово урадио, направио је тако да нико не може да дође до Гринча. На том наелектрисаном зиду је био ковчег на коме је писало „Треба ти кључ од посебне особе по имену Јана“. Човек у црном је знао ко је Јана и одмах кренуо ка њеној кући. Максим и Јана су стигли код ње кући, узели намирнице и кренули назад у град. Јана је имала дечка Давида који је требало да се појави у граду, али није. Када су стигли Максим је рекао Петру да се заљубио у Јану. Петар му је рекао да не може да буде са њом из два разлога. Први разлог јесте да треба да се ожени са његовом сестром Миом, а други да она није стварна, него робот. Јана се поздравила са Максимом и разишли су се. Максим и Петар су отишли на презентацију њихове фирме. Максим је осећао да мора да се врати, тако да је побегао са презентације и отишао да пронађе Јану. Никола је стигао до краја санкиних трагова. Вратио се да отвори поклон да види шта је у њему, можда му то помогне. Унутра је писало „За моју девојчицу која једина може до мене, моја Јана“. Никола је схватио да је Гринч заробио деда мраза и узео му санке, тако да мора да пронађе Јану како би дошао до Гринча и спречио га. Отишао је у оближње село да се распита о Јани. Сваког сељака кога је питао је рекао исто „Наравно да је знам, продаје џемове у Зимзиграду“. Никола је одмах кренуо ка Зимзиграду. Убрзо му је стигла претећа порука од непознате особе која гласи „Пази шта радиш и кога спречаваш, имам твоју жену и децу запамти!“. У том тренутку наишла је кочија која није могла да прође јер је Никола сав изгубљен због претеће поруке стајао на сред пута. Возач и сувозач су му рекли да се помери, Никола их није чуо. Сувозач је сишао са кочије и лупио Николи шамар да се сабере. У том тренутку Никола који је био пун беса је претукао сувозача и возача, затим је полупао целу кочију и видео да су унутра деца са својим бакама и декама, одмах су сишли са кочије и кренули да беже кроз густи снег, сви уплашени. Тада се Никола бацио у снег и кренуо да размишља. Сетио се ко је био раније, сви су га волели и хвалили, био је племенит и хуман човек. Схватио је да не може постићи ништа пун беса, устао је и схватио да то што му је неко киднаповао породицу не треба да га сруши, него да га охрабри да настави даље, да спречи Гринча и спаси породицу. Одмах се вратио до села где су побегли баке и деке са унуцима, иако су били роботи имао је саосећања. Извинио им се и обећао да им Гринч неће више упропашћавати Нове године и да ће им Деда Мраз сваке године давати поклоне. За то време човек у црном је стигао код Јане кући где је била она. Ту јој је рекао да му требају њени кључеви да стигне до Гринча. Она је се правила као да ништа не зна. Човек у црном ју је ударио и припретио ако му стварно не каже где се налази кључ, наћи ће га сам а онда ће јој спалити кућу. Давид је тада стигао у град, али је осетио да нема Јане и да је у опасности. Брзо је откачио коња са кочије, сео на њега и брзо кренуо ка Јани. Када је човек у црном тукао Јану она му је рекла да зна да ће неко доћи да је спаси. Човек у црном је питао ко је то. Она је рекла „Максим, његова љубав је права исто као и моја“. На то се човек у црном засмеја и каже „Случајно сам познавао госта по имену Маскисм, испричаћу ти његову причу. Када сте се разишли у граду, Максим је побегао са конференције да те тражи. Прешао је цео Зимзиленд да те нађе али није успео. Када је следеће године дошао у Зимзиленд да прослави нову годину видео те је поново у граду, код тезге како ти испадају намирнице и схватио је да ниси стварна коа и други домаћини. Од тада више никога није волео у Зимзиленду и према свим домаћинима се понашао као према поду, газио их је и према никоме није био као први пут када је дошао“. Ту је Јана схватила да је човек у црном у ствари Максим. Није могла да верује је из финог предоброг човека прешао у то шта јесте. Ту се онда Давид залетео са коњем и закуцао у Максима и онесвестио га. Давид који је спасао Јану од Максима и Јана су били клонови од правих људи. Давид који је био човек је послао правој Јани локацију од њихових клонова да би се састали тамо. Када су дошли нису могли да верују да се стварно виде. Давид је одмах уништио њихове клонове да би постојали само прави Јана и Давид. Давид је рекао Јани да узме кључ. Одмах су се упутили ка Гринчу и срели Николу. Он их је питао да ли знају где је Јана. Јана је рекла да је то она и да није робот већ стваран човек и да су она и Давид кренули да зауставе Гринча. Никола им је рекао да им је исти циљ и пошао је са њима. Када су стигли до олује видели су прокопан пролаз до ковчека. Када га је Јана отворила видела је да унутра има справа за време. Помоћу те стварчице је зауствила олују која им је осигурала пут до Гринчове пећине. Максим се пробудио и видео да Јане и Давида нема и одмах је схватио да су отишли до Грича те се Максим упутио ка ковчегу. Када је стигао мислио је да се изгубио пошто олује више није било. Нашао је пролаз који је он ископао где се налази ковчег. Сишао је доле и приметио да је ковчег откључан и да нема ништа у њему јер је Јана понела стварчицу са собом. Када је померио ковчег видео је пролаз до Гринчове пећине и кренуо је ка њему. Давид, Јана и Никола су стигли до улаза у Гринчову пећину. Када су ушли Давид је пропао кроз замку. Рекао им је да наставе даље. Када су Никола и Јана стигли до Гринча видели су заробљеног Деда Мраза. То им је довољно омело пажњу да им се Гринч пришуња иза леђа. Када су се окренули Гринч их је заробио. Јана га је питала зашто ово ради. Он јој је испричао да је са родитељима живео у овој пећини. Када су једног дана изашли ван Зимзиленда приметили су ловце. Ловци су уловили Гринчове родитеље а њега бацили назад у Зимзиленд. Због тога Гринч сваком упропашћава Нову годину, да би људи осетили кроз шта је све он прошао. Онда му је Јана рекла „Живот може да промени човека, управо сада или за неколико тренутака или минута, сати, месеци, године, кад те живот промени увек се сети ко си био, ко си у ствари, јер ће ти увек помоћи, и никада не жали због корака на који си се саплео, или се испрљао, јер ће сваки твој следећи корак неће саплести или испрљати него ће прескочити оно што претходни нису могли“. Та реченица је Гринчу дирнула срце, и све их је одмах ослободио. У том тренутку је дошао Максим који је хтео да сазна праву истину. Давид се пришуњао Максиму иза леђа, дао знак када сви да га заробе и успели су. Никола их је замолио да пронађу тог шефа који му је заробио породицу. Сви су хтели да му помогну. Сели су на Деда Мразове санке и кренули ка канцеларији Зимзиленда. Када су стигли до излаза Зимзиленда видели су људе како блокирају излаз јер је један од шефова Зимзиленда наредио свим домаћинима да заблокирају излаз. Јана се сетила да њена справица такође може да наређује домаћинима. Програмирала их је тако да се сколне са излаза. Када су се домаћини склонили Јана, Давид, Никола, Гринч и деда мраз су слетели и кренули ка канцеларији од шефова. Тада се Максим ослободио, побегао из пећине и кренуо такође до шефова да му они открију истину. Када су стигли до канцеларије од шефова рекли су им да их је неко издао. Никола је скенирао своју поруку на компјутеру и открио да је један шеф по имену Алекса одговоран не само са отмицу Николине породице него за све остало око овог света укљичујући пролаз до Гринча и блокирање излаза из Зимзиленда. Обезбеђење је Алексу одмах послало полицији где је и ухапшен. Прочуло се по целом свету истина коју је Максим желео да сазна. Све је напокон готово. Николина породица је ослобођена, Зимзилендом више не влада Алекса, Јана и Давид су напокон слободни да изађу из Зимзиленда, Максим је добио оно што је хтео, Деда Мраз свима дели поклоне и оно најважније Гринч се промненио. „Живот може да промени човека, управо сада или за неколико тренутака или минута, сати, месеци, године, кад те живот промени увек се сети ко си био, ко си у ствари, јер ће ти увек помоћи, и никада не жали због корака на који си се саплео, или се испрљао, јер ће сваки твој следећи корак неће саплести или испрљати него ће прескочити оно што претходни нису могли.