Јован Пралић – Моја школа

Попећу се на врх планинеКад ми једном у глави кврцне, послушаћу своје лудо срце, и пустићу да излете моје мисли ко ракете.А када те пожелим снажно, уопште ми неће бити важно, да ли је ноћ или

РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО – ПРАЗНИК РАДОСТИУ тишини мркле ноћиједна звезда с неба падепастирима поред стазе.Куд да иду, знак им даде.Ка пећини витлејемскојта им звезда пут показа.По камењу журно газека

Kad se oglasi zvono crkvenouzmem moje jaje crveno,i roditelje u crkvu slijedimda naša tradicija nikad ne izblijedi.Vaskrs je najradosniji dan,kad su nam srca čistajer je vaskrsenje našeg Hrista.Raduj