ТАВАН
НА ТАВАНУ СТАРЕ КУЋЕ
КОЈА ЛИ СЕ ТАЈНА СКРИВА
НИШТА НИЈЕ НЕМОГУЋE
КАД ПРОРАДИ МАШТА ЖИВА.
ГЛЕ ТРОНОЖАЦ ОНАЈ МАЛИ
ШТО МУ ЈЕДНА НОГА ФАЛИ
СЕЋА ЛИ СЕ ДА ЛИ ПАМТИ
КАД ОГЊШИТЕМ ВАТРА ПЛАМТИ.
САД САМ ПОРЕД СТАРОГ САЧА
ПА ЈЕ МОЈА ЖЕЉА ЈАЧА
ДА УПОЗНАМ СА СВИХ СТРАНА
СВАКУ ТАЈНУ СА ТАВАНА.
РАЗБАЦАНЕ СВУДА СТВАРИ
СИТО, КЛЕШТА И КАНТАРИ
СЕЋAЊЕ СЕ ЊИМА БУДИ
„ГДЕ СУ САДА ОНИ ЉУДИ
ШТО СУ С НАМА СВАКОГ ДАНА
ДРУЖИЛИ СЕ ГОДИНАМА!“
ОДКАД НИ ЊИХ НЕМА ВИШЕ
И НАМА СЕ ЛОШЕ ПИШЕ.
САД У ЋОШКУ ТУГУЈЕМО
МИР, ТИШИНА СВЕ НЕМО.
ЗА НАС НИКО И НЕ МАРИ
ОСТАЈЕ НАМ ТАВАН СТАРИ.
