Моја породица – моја слобода
Док сам растао,
мајка ме је научила како се хода.
А сада сам велики постао,
моја породица – моја слобода.
Видим да се нешто лоше дешава,
нема друга да делимо приче,
и уноси се негатива,
мада, знам да боље биће.
У дому свом радим шта хоћу,
али, морам да слушам родитеље и дању и ноћу.
Са њима немам никакве тајне,
па то су вести сјајне.
Са свима правим сада паузу,
јер сви смо у кавезу.
Поред свега, осећам се као птица,
моја породица – моја слободица.
